Zakon o rodnoj ravnopravnosti, je u primeni od 1.juna 2021. godine i , između ostalog, definiše i obaveze društvenih aktera, javnih i privatnih poslodavaca u njegovom sprovođenju, kao i nadzor nad sprovođenjem istog.

U skladu sa Zakonom i podzakonskim propisima:

• Pravilnikom o vodjenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti
• Pravilnik o izradi i sprovodjenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i u primeni su od 25 .juna 2022.godine.

Organi javne vlasti i poslodavci sa preko 50 zaposlenih i radno angažovanih lica dužni su da sprovode:

Posebne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti koje se donose u okviru godišnjih planova ili programa rada i obavezno sadrže deo koji se odnosi na rodnu ravnopravnost, kao i da sastavljalju:

• Izveštaj o ostvarenju rodne ravnpravnosti se dostavljaju do 15. januara za prethodnu godinu.
• Organi javne vlasti imaju nove obaveze, a između ostalog, i donošenje:
• Plana upravljanja rizicima od povrede rodne ravnoparvnosti.
• Plan upravljanja rizicima i izveštaj se donose do 31. decembra tekuće za narednu kalendarsku godinu i dostavljaju se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava najkasnije do 15. januara.

U trenutku kada dobijemo reklamaciju od kupca, kada se javi kvar na mašini od koje zavisi postizanje dogovorenog roka isporuke ili se ponovo identifikuje neka neusaglašenost, stvari se obično tada nazovu pravim imenom tj. problemom.

Zašto se neki problemi ponavljaju i njihovo rešavanje traje u nedogled?

Zato što nismo eliminisali uzrok već smo se najverovatnije bavili posledicama.

Suština sturkturnog rešavanja problema je eliminisanje korena uzroka kako bi se problem rešio na način da se više nikada ne ponovi, a da se kroz proces rešavanja razvijaju veštine timova i dobra praksa prenosi kroz celu organizaciju.